Da li korišćenje Scrum okvira znači da primenjujete agilan pristup u radu?

Autor: Ivan Ivanović

Prema petnaestom izdanju izveštaja “State of Agile” iz jula 2021. godine, 94% kompanija za razvoj softverskih rešenja u svetu koristi agilni pristup u radu. Od tih kompanija, 86% primenjuje ovaj pristup u timovima za razvoj softvera.

Ova statistika je sjajna i pokazuje nam da ogroman broj kompanija i danas ima koristi od agilnog pristupa, punih 20 godina nakon što se prvi put pojavio. Čak 81% kompanija koristi Scrum okvir ili kombinaciju Scrum sa drugim okvirima, što ga čini najpopularnijim od svih agilnih okvira. Ali da li je korišćenje Scrum okvira dovoljno za potpunu primenu agilnog pristupa?

Ukoliko jedna organizacija koristi Scrum ili neki drugi agilni okvir, da li je to čini agilnom? Da li je dovoljno uvesti prakse poput kratkih Daily sastanaka (Daily Standups), retrospektiva (Retrospectives), sprintova (Sprints) i drugih? I ako ne, šta je još potrebno za agilan način rada?

Kako bismo odgovorili na ova pitanja, za početak ćemo se podsetiti šta termini “Scrum” i “Agile” zapravo znače.

Kompanija TerraCore Technologies deo je industrije informacionih tehnologija. U svetu IT-ja, projekti na kojima radimo su dinamični i kompleksni i često se dešavaju promene kojima moramo da se prilagođavamo. Scrum okvir nam omogućava da izađemo na kraj sa kompleksnim zahtevima projekata, a korišćenje backlog-a (zapisnika sa zahtevima i aktivnostima) nam dozvoljava da odredimo prioritete, napravimo sve potrebne izmene i pratimo napredak razvoja. Razni projekti na kojima radimo zahtevaju različita rešenja, a ovaj okvir nam dozvoljava da na efikasan i kreativan način razvijamo najbolja moguća rešenja za naše klijente.

Ako su zadaci toliko kompleksni, kako znamo gde da počnemo? Kako uspevamo da ispunimo sve nove zahteve koji iskrsnu za vreme razvoja? Da li postoji način da uvek budemo sigurni da smo na pravom putu?

Za početak, važno nam je da postavimo prioritete. Iz backlog-a izdvajamo zadatke i izmene koje ćemo rešavati u narednom periodu. Zatim ih ubacujemo u sprint backlog za vreme sastanka na kojem planiramo sprint. Koristimo dvonedeljni sprint kako bi nam bilo lakše da se snađemo čak i u najkomplikovanijim projektima.

Svakoga dana, za vreme Daily sastanaka, ceo tim diskutuje o stvarima na kojima ćemo tog dana raditi. Trudimo se da se međusobno uskladimo u odnosu na dotadašnji napredak i promene koje imamo. Ukoliko ima bilo kakvih promena, pomenućemo ih na licu mesta. I ne, ne odgovaramo na tri čuvena pitanja koja Scrum vodič predlaže - nisu nam najbolje odgovarala i želeli smo da naš proces bude malo opušteniji.

Posle svakog sprinta, ocenjujemo napredak kroz sprint osvrt (review) i sprint retrospektivu. Sprint osvrt (review) nam pomaže da dobijemo povratnu informaciju od klijenata kako bismo znali na čemu je potrebno da radimo i šta je potrebno da poboljšamo do sledećeg sprinta.

Osim unapređivanja samog rešenja, važno nam je i da poboljšamo naš timski rad! Koristimo sprint retrospektive kako bismo analizirali naše interne procese, metode i komunikaciju. Uputstva iz udžbenika smo prilagodili našem timu, pa umesto posle svakog sprinta, kao što Scrum vodič nalaže, retrospektive radimo na svake 2 do 4 nedelje i koristimo tehniku “stop - start - continue”. Bez obzira na to, svaki član tima ima slobodu da iznese svoje predloge i podeli svoje iskustvo sa ostatkom tima u bilo kom trenutku.

Sada kada ste čuli malo više o našem pristupu, razmislite o tome kako se Scrum primenjuje u vašoj organizaciji. Smatrate li da je organizacija agilna ako koristi ovaj okvir u svakodnevnom radu? Kako bismo odgovorili i na ovo pitanje, vratićemo se na definiciju agilnog pristupa.

Po mom mišljenju, agilni pristup predstavlja mogućnost da individualac ili organizacija brzo, efektivno i efikasno odgovore i da se prilagode neprestanim promenama koje naša industrija zahteva od nas na svakodnevnom nivou.

“Agilni manifest” daje jasne odgovore na pitanje šta agilni pristup zapravo predstavlja. On se zasniva na četiri ključna stuba:

1. Pružite vrednost klijentima na samom početku procesa razvoja, što ranije, i to činite često. Uzmite u obzir sve povratne informacije tokom procesa razvoja kako biste stvorili veću vrednost za sve zainteresovane strane.   

2. Prilagođavajte se i tražite potvrde za napredak rešenja - prilagođavajte svoj backlog i koristite komentare klijenta kako biste unapredili proizvod i napravili sve potrebne promene. 

3. Sarađujte i komunicirajte - delite ideje i razmišljanja unutar tima kako bi se ciljevi svakog člana tima poklapali sa timskim ciljem, imajući u vidu da su želje i potrebe klijenta prioritet kako biste došli do najboljeg mogućeg rešenja. 

4. Neprekidno radite na poboljšanju procesa, proizvoda, kulture, ljudi...

Miljan Bajić, stručnjak u oblasti agilnog pristupa radu, izdvaja sledeće oblasti na koje treba obratiti pažnju: način razmišljanja, kulturu kompanije, sisteme i prakse. 

Gledajući način razmišljanja jedne organizacije, trebalo bi da razmotrimo uverenja i osećanja koje postoje na svim nivoima, od početnika do najvišeg menadžmenta. Da li ljudi veruju u rast i razvoj ili imaju ograničen način razmišljanja? Da li razmišljaju samo o sebi ili misle i na druge? Da li imaju ograničen pogled na svet ili uspevaju da vide stvari i iz drugih perspektiva?

Kulturu jedne kompanije nije toliko lako definisati. Ona se sastoji od svih odnosa i pravila koje imamo kao tim i kao organizacija. Kulturu je teško promeniti i na nju mogu uticati promene u ostale tri oblasti. U agilnom pristupu, cilj nam je da pređemo sa birokratije na transparentnost i da u okviru tima postoje dogovor i saradnja, bez naredbi i diktature.

U okviru sistema, analiziramo našu organizaciju, strukturu i politiku koju imamo u našoj kompaniji. Agilni pristup neguje ravnije strukture u kojima svako najbolje zna svoj posao i može da donosi ispravne odluke; donošenje odluka nije toliko centralizovano. Agilne kompanije koriste prilagodljive sisteme umesto monolitnih. Politika i procesi u okviru kompanije treba da budu prilagodljivi, poput redovnih razgovora o doprinosu članova tima umesto godišnjeg ocenjivanja ili promene politike bonusa kako bi se prepoznala i inspirisala bolja saradnja unutar tima, umesto da se nagrađuju pojedinci.

Kada je reč o akcijama, analiziramo prakse i ponašanja koja su uobičajena u našoj kompaniji. Da li koristimo pristup predviđanja i planiranja (Predict and Plan) ili treba da se odlučimo za pregledanje i prilagođavanje (Inspect and Adapt)? Razmislite koje okvire koristite – da li je to Waterfall ili koristite Scrum, Kanban ili neki drugi okvir? Da li vam viši menadžment vaše kompanije nameće sve te prakse ili ste o pristupu odlučili zajedno u okruženju koje svi razumete i u kome se osećate prijatno?

Postoji pretpostavka da je dovoljno da pređete sa okvira Waterfall na Scrum kako biste postali agilni, ili da vas agilnim čine Daily sastanci ili sprintovi. Po mom mišljenju, to je samo mali deo toga šta agilni pristup zapravo predstavlja. Naravno da korišćenje Scrum okvira potpada pod agilni pristup, ali potrebno je da se isti pristup primeni u svakoj od četiri pomenute oblasti kako bi jedna organizacija zaista bila agilna.

Za početak, razmislite o svom sistemu i napravite dobru organizacionu strukturu. Posle toga, poradite na načinu razmišljanja unutar tima i odaberite prave okvire i prakse koje će podržati vaš tim i pomoći vam u radu na projektima. Sve to će na kraju dovesti do zdrave i pozitivne kompanijske kulture.

Ne postoji dugme za agilnost niti trenutak u kome ćete moći da kažete da ste potpuno agilni u svom pristupu. Svaka pozitivna promena koju napravite će vas dovesti korak bliže agilnosti i efikasnosti! Potrebno je samo da počnete i isprobate razne stvari dok ne dođete do rešenja koje će vam najbolje odgovarati.

Agilni pristup je putovanje, a ne cilj! Scrum okvir je samo jedna od stvari koje će vam dobro doći u koferu na tom putovanju.

Uživajte i ne zaboravite - cilj je ništa, a kretanje je sve.